Између 2-9 фебрауар у Јакобстаду у Финској, родном месту Јохана Рунеберга одржава се недеља посвећена овом великом песнику. Наша позоришна проукција ЈУСТИН ПОЗОРИШНА ПРОДУКЦИЈА из Стокхолма коју води наша истакнута глумица у Шведској Јелена Мила, већ две године прави програм за овај значајни догађај. Прошле године су се по први пут чуле наше епске песме у Рунеберговом преводу на овим свечаностима. Разлог зашто први пут – никоме није било јасно зашто је Рунеберг од целе планете одабарао баш да преводи српску поезију када знају да није живео тамо, није знао српски, није имао пријатеље србе.
”Наш мали сценски приказ Српске епске и лирске поезије које је Рунеберг превео 1839. на врхунски Шведски језик, управо је обајснио значај, снагу и величину Српске поезије која је очувала унутрашње биће идентитета једног народа. Када је то Вук изнео на светлост дана, остатак Европе је био више него одушевљен, а песници су се отимали да превиђењем продру у саму душу тих стихова, јер су и они касније користили исту метрику и песнички набој за своје стваралаштво и Гете и Рунеберг и многи који су дошли у котакт с нашом народном поезијом. И ми ево већ другу годину учествујемо у овом програму – казала је Јелена Мила.
Ове године приказаће комад МИЛЕВЕ МАРИЋ АЈНШТАЈН на шведском 2. фебруара, а дан после 3. фебруара по први пут ће се предстваити публици у Финској наше народне песме певањем – кроз мали концерт. Музички дуо ЉЕВИШКА са Снежаном Јандрлић и Јеленом Милом извешће спелт песама с Косова и Метохије. И на тај начин приказати да борба малих народа за сопствени идентитет је стални процес.
www.justintp.com
www.ljeviska.com
VISE O RUNEBERGU:
Јохан Рунеберг је шведско – фински песник – како га још зову Национални поет. Рођен је у Финској у малом граду Јакобстаду на северу Европе 1804. Цео живот се бавио писањем поезије лирске и епске, у којима је успео да протка велики део Финског нациналног индетитета на шведком језику. Углавном кроз еп, међу којима је свакако најзначајнији Наша земљакоји је посебно обележио дух поезије Финске, кроз писање песама химни. Период у којем је Рунеберг стварао на Северу Европе назива се још Националним романтизмом. Велико упориште тадашњег у свом трагању за нациналним идентитетом Европа је тада налазила у Српској епској и лирској поезији коју је муштро Вук Стефановић Караџић предстваио преко Беча, Немачкој интелектуалној елити, пре свега песнику Гетеу, али и Браћи Грим и Гоцију и др.
Ево како о значају српске епске поезије за свет говори Nada Milosevic – Djordjevic,istoričarka književnosti i profesorka na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu,
“… Srpske narodne pesme (i pripovetke) prevođene su na nemački jezik gotovo upored os njihovim objavljivanjem, ponekad i pre toga, neposredno iz Vukovih rukopisa ili kazivanja. Kopitar je za Grima preveo celu prvu Pjesnaricu, zatim niz pesama u svom prikazu Lajpciške zbirke. Grim se i sam pojavio kao prevodilac. Tereza Albertina Lujza fon Jakob-Talfi prevela je dvesta pedeset lirskih i epskih pesama već 1825. godine. U svojoj komparativnoj studiji povodom Vukove knjige iz 1833. godine ocenila je pojavu zbirki srpske narodne poezije kao “jedan od najznačajnijih književnih događaja modernog vremena”.
Na osnovu njenih prevoda nastaju prevodi na druge jezike. Da spomenemo samo neke među najranijim, na engleski (Džon Bauring), na francuski (E. Bojar), na švedski (Finac Johan Runeberg), na ruski (Puškin). Pesme se inače prevode na sve slovenske jezike. Čuvena mistifikacija srpskih narodnih pesama P. Merimea — Gusle (1827) ima dalekosežnog uticaja u evropskim književnostima. Na Sorboni Klod Forijel (1831/32), a na Kolež-de-Fransu Adam Mickjevič (1841) drže specijalni kurs o srpskoj narodnoj poeziji. U Americi, muž T. A. L. fon Jakob-Talfi, Edvard Robinson, čuveni profesor teologije, drži u Njujorku predavanja o srpskim narodnim pesmama.
Sveži i zvučni deseterac, nazvan “srpski trohej”, postao je ne samo predmet izučavanja već i uzor spevavanja. Gete je “svoje vlastite ljubavne pesme pevao u trohejima”. Tako je trohej “postao značajna pesnička forma u nemačkoj književnosti”, i ne samo u njoj.
S Vukovim vremenom završio se i period “klasičnog” narodnog pesništva, kada je ono dostiglo vrhunski domet.
Umetničkom dometu srpske narodne poezije nisu doprinele samo one pojave koje su neposredno prethodile Vukovom vremenu, već i postojanje jedne veoma razvijene usmenopoetske gramatike nastale vekovnim procesima oblikovanja i klesanja usmenog umetničkog izraza i njegovog prenošenja od stvaraoca do stvaraoca, s generacije na generaciju…”
RUNEBERGSVECKA: